Misli kritički, prati „Kritički”: Sadržaji o medijskoj pismenosti za mlade
14. jula 2023.
Kada je završila medijske studije, dugo je bezuspešno pokušavala da dobije posao u oblasti medija. Kako nije nailazila na pozitivan odgovor od poslodavaca, odlučila se za ono što joj je bila želja – da u svet medija uđe samostalno. Na Instagramu je otvorila nalog „Kritički” i krenula da piše, te njen rad danas prati skoro 80 000 mladih. Ovo je priča o radu Nikoline Pavićević, mlade kontent kreatorke iz Podgorice čiji je profil posvećen medijskoj pismenosti, medijima i feminizmu, borbi za ženska prava, a najviše mladima i temama koje njih zanimaju.
Nikolina ističe da je Instagram najviše koristila u tom trenutku, te joj je on bio i najpraktičniji kako bi se približila mladima.
„Mislim da je najbolji za ove teme o kojima ja pišem. Ja volim pisanu formu i kreativnost koju Instagram dopušta, a ponekad mi je zabavno da se pomalo igram i video formom”, ističe ona.
Mladima medijsku pismenost i teme koji se tiču njih najčešće približava kroz isticanje dobrih praksi, ali i onih koji nisu najbolji primer iz sveta medija.
„Stalno smo izloženi medijima, dnevno skrolamo razne vijesti, i ponekad je potrebno uzeti te vijesti, analizirati ih, i vidjeti da li su važne za javno mnenje, i kakvu poruku šalju. Iako ponekad mislimo da smo otporni, mediji itekako utiču na nas i naše pojmljenje realnosti”, dodaje Nikolina.
Objave uglavnom kreira sama, međutim, kako se poslednjih godina dosta bavim femizmom kaže da prirodno dolazi do tema i od strane svoje publike kroz komentare koje ostavljaju ispod objava na Instagramu.
Publika koja prati njen rad je raznovrsna i dolazi iz brojnih zemalja iz regiona, ali najviše je onih iz Srbije. Ohrabruje statistika Nikolinine publike jer ukazuje na zainteresovanost mlade publike za društveno angažovane teme kojima se Nikolina bavi.
„Preko 50% publike ima 25-34 godine, a drugi po brojnosti su 18-24. Tako da su mahom mladi oni koji su zainteresovani za ove teme”, kaže ona.
O temama koje „žuljaju” mlade
Teme koje interesuju mlade su brojne, ali i postoje i one koje ih „žuljaju”. Nikolina ističe da su to sve one stvari koje smo ranije prećutkivali jer smo tako navikli.
„Kako se najčešće bavim ženskim pravima, vidim koliko su patrijarhalne norme usađene u našu svakodnevicu i koliko mladi, naročito djevojke, žele da se oslobode toga”, kaže ona.
Ona na svom Instagram nalogu obrađuje teme koje mlade ili „žuljaju” ili one koje ih zanimaju, a o kojima ne znaju mnogo. Neke od njih su odnos javnosti prema nasilju nad ženama, mentalno zdravlje muškaraca, šta sve (ne) znamo o porođaju, partijarhatu, o abortusu kroz prizmu medija, o prevenciji polno-prenosivih bolesti i njihovom tretmanu, ali i o aktuelnim dešavanjima kakav je i slučaj sa Andrew Tate-om i seksualnom eksploatacijom.
Najteža tema za pravljenje sadržaja na društvenim mrežama joj je osvetnička pornografija, koja je, kako ističe, aktuelna i sad.
„Nekako me udario talas realnosti za koju nisam znala da postoji kad sam se prvi put bavila osvetničkom pornografijom na Telegram grupama. Takođe i akušersko nasilje, pogotvo zbog iskustava žena koje su mi slale. Lake teme gotovo da nema, s obzirom na to koliko znam da preispitujem sve prije nego objavim, vjerovatno nije ni jedna”, ističe.
Sazrevanje uz „Kritički”
„Kritčki“ nalog na Instagramu postoji tri godine, a Nikolina ističe da je morala jako brzo da se menja, te da je Nina od pre tri godine drugačija od one sad.
„To je, naravno, dobro, i važno je da se stalno mijenjamo. Imam veliku sreću da se trenutno bavim nečim što mi je izuzetno važno. Uz „Kritčki“ sam toliko rasla. Nevjerovatno mi je koliko je stalnog preispitivanja i učenja potrebno, i koliko se brzo mijenjam zbog toga. I naravno, „Kritčki“ mi je donijela zajednicu na koju sam najviše ponosna”, kaže ona.
Mladima koji prate MLADI društvene mreže i MLADI sajt poručuje da se nikad ne plaše da pitaju i da je okej da ne znamo sve, jer svi mi učimo.
„Družite se i povezujte sa ljudima čija vam energija prija, kako online, tako i offline“, zaključuje Nikolina.
Autor: Aleksandar Đokić
Naslovna fotografija: Logo „Kritički” / Nikolina Pavićević