Prajd – proslava različitosti i bunt protiv osećanja stida
6. juna 2023.
Prajd predstavlja proslavu različitosti, mesto na kome se okupljaju najraznolikiji ljudi sa kojima naizgled ne postoji mnogo zajedničkog, sem njihove seksualnosti i/ili rodnog identiteta, ali sa kojima se vrlo brzo pronađe da postoji prirodna potreba za zajednicom u kojoj se pronalazi solidarnost i prihvatanje, bezbednost, ali i snaga u brojnosti. Glavni cilj Prajda je da se pokaže da ove osobe postoje i da ne žele da se kriju „unutar četiri zida“, te za njih on predstavlja bunt protiv osećanja stida koje im se nameće.
Govoreći o Prajdu i odnosu prema ostatku društva, aktivista i član Grupe „Izađi“ iz Novog Sada Velimir Milošev kaže da se seća svog prvog odlaska kod psihologa zbog igre koju je igrao sa društvom.
„Sećam se kada sam završio kod psihologa kao klinac u osnovnoj, bio sam drugi razred i društvo i ja smo igrali neku igru za koju su smatrali da je isuviše riskantna, seksualna. Poslali su me kod psihologa koji je duboko uzdahnuo i rekao da ne treba da budemo ’pederi’, jer su oni perverzni, rade ’onu’ stvar sa muškarcima i naprosto su ’fuj’. Mislio je da nam time čini uslugu, ali je samo učinio da osećam stid nekoliko godina kasnije kad sam shvatio svoju seksualnost“, kaže Milošev.
Za Prajd kaže da je demonstracija, šetnja sa ciljem da podseti građane i građanke, ali i donosioce odluka, o potrebi da se sva ljudska prava poštuju i štite, bez izuzetka.
„Ljudska prava bi trebalo da su univerzalna, iznad domena ličnog mišljenja i dnevnopolitičkih sukoba. A ipak, sa pravima kvir ljudi se igraju političke igranke u skoro svakoj zemlji, pa i u Srbiji. Problem je to što cenu te igranke plaćaju već marginalizovani ljudi, i to svojim telima i krvlju“, ističe on.
Prajd iz njegovog ugla
Milošev je učestvovao na prvom, i za sada, jedinom Prajdu u Novom Sadu 2019. godine. To je tada, po njegovim rečima, bilo mirno okupljanje, bez kontroverznih elemenata.
„Koliko se sećam, nije bilo nasilnih incidenta. Sat-dva nakon Prajda je bila organizovana kontra-demonstracija koja je, opet, bila mirna. To za mene predstavlja donekle normalan i očekivan sled događaja za jedno demokratstko društvo. Kako čujem od prijatelja koji su učestvovali na beogradskim Prajdovima, takva je situacija bila i tamo tokom prethodnih nekoliko godina – bez incidenata“, ističe on.
Izvanredan napredak vidi u odnosu na prvobitne šetnje koje su, prema njegovim rečima, huligani, klerofašisti i ostala ekipa pokušavali da spreče. Biti otvoreno kvir više nije osuda na konstantnu diskriminaciju kao pre 15-20 godina, dodaje on.
„Postoji mnogo razloga za ovaj napredak, prvenstveno neumorni aktivizam kvir ljudi koji se dve decenije unazad bore za ljudska prava. Problem je što napredak nije linearan proces, i što je nazadovanje ne samo moguće, već i u neku ruku očekivano. Sa širenjem teorija zavere, s ratom u Ukrajini, sa zabranom abortusa po demokratskim državama u svetu, vidimo jačanje radikalne desnice koja izvrće tzv. hrišćanske vrednosti u svoje političke svrhe i skandira vraćanje na tradicionalne vrednosti i poštovanje porodice. Jedna od meta je, naravno, LGBT+ zajednica. Naš politički vrh se prema ovoj pretnji ophodio nepromišljeno u najboljem slučaju, dajući neki vid pobede ekstremnoj desnici i znak da se prava manjina mogu kršiti kada je to u nečijem dnevnopolitičkom interesu“, kaže Milošev.
Mladi otvoreniji kada je reč o autovanju
On ne krije optimističnost kada su u pitanju mladi, koji su po njemu, otvoreniji, što nove generacije mnogo više prihvataju različitosti od starijih.
„Među mladima imamo sve više autovanih ljudi. I ovo igra određenu ulogu, jer za razliku od ostalih osetljivih grupa, kvir ljudi postoje u gotovo svim porodicama u Srbiji. Četrdesetosmogodišnji Milorad iz Sremske Mitrovice se neće probuditi jedno jutro da zatekne da su mu deca postali Romi, ali će zato zateći da mu je sin zaljubljen do ušiju u muškarca, ili da mu se ćerka više oseća kao sin. Ovako se menja percepcija među ljudima sa tvrdim stavovima, jer nisu više u pitanju tamo neki kvir ljudi, već su to zapravo voljeni ljudi koji su drugačiji samo po ovoj jednoj osnovi“, priča Milošev.
Međutim, s druge strane mnogi mladi nemaju taj „luksuz“ da se autuju jer se time, kako kaže on, kockaju sa svojom bezbednošću jer ne znaju kakva će biti reakcija sredine, pogotovo u ruralnim mestima.
„Znam ljude koji su bili izbačeni iz kuće, čiji su se roditelji odrekli dece. I dalje ima previše takvih slučajeva, to je sramota. Zbog toga ne mogu da kažem da je autovanje i dalje bezbedno za većinu. Ono što mi kao kvir zajednica možemo da uradimo jeste da za one koji su dovoljno hrabri da se autuju ili da se bore za kvir prava – možemo da pružimo solidarnost i podršku, da budemo otvoreni da prihvatimo one ljude čije su ih se porodice odrekle“, dodaje.
Na Evroprajdu koji je zakazan, pa otkazan, pa na kraju i odobren da se održi, Milošev svedoči o tome da je sa društvom je bio napadnut od strane nekolicine momaka koji su ih ismejavali, uzvikivali pretnje, a kada su počeli da trče i beže ka policiji, jedan od njih ga je udario pesnicom u glavu.
„Prijavio sam slučaj policiji. Prvo sam morao uraditi pregled u Urgentnom centru, jer je za proceduru neophodan njihov izveštaj, pa sam tek onda otišao u Beograd u policijsku stanicu. Inspektor kod kog sam dao izjavu je bio prijatan i profesionalan – razumeo je čitavu situaciju jer je i on sam bio na Prajdu, huligani su mu napali kolege. Slučaj je zabeležen, e sad, videćemo šta će dalje biti. Bitno je da je prijavljen i zabeležen, jer bez konkretnih slučajeva ne možemo imati uvid u pravu razmeru nasilja, a samim tim ne možemo ni zagovarati bolju zaštitu kvir ljudi“, kaže on.
Neprihvatanje društva – najveći problem za LGBTQ+ zajednicu
Kao deo zajednice, Milošev nema uvida u mnogo probleme koje ima ova populacija. Međutim, kaže da bi radije pustio njih da pričaju o svojim ličnim iskustvima. Sem konstantnih pritisaka, u današnje vreme dolazi i do nasilja, koje je, po njemu i dalje učestalo, a koje najviše doživljavaju trans osobe.
„O tome koliko muškaraca smatra da može da koriguje lezbejke i učini je strejt, ili o zahtevnim birokratskim procedurama za promenu slova ’M’ u ’Ž’ na ličnim dokumentima. To je ujedno i jedan od problema, što se glasovi kvir pojedinaca/ki ne čuju u javnosti i samim tim, problemi s kojim se oni susreću nisu toliko vidljivi. No, generalno gledajući, ključni problem s kojim se kvir zajednica sureće jeste netolerancija i neprihvatanje od strane ostatka društva. To je glavni problem koji ima mali milion nuspojava, od krute i neosetljive pravne regulative, preko raznih heteronormativnih društvenih pritisaka i očekivanja, pa sve do nasilja koje je nažalost i dalje učestalo, ali koje disproporcionalno najviše doživljavaju trans osobe“, kaže on.
„Ljudi se ne rađaju sa gađenjem prema kvir osobama“
Po Miloševu, netoleracija i mržnja se uče.
„Ne rađaju se ljudi sa gađenjem prema kvir osobama, prirodnim instinktom da vole plavu boju a rozu smatraju ženskom ili sa mišljenjem da su pripadnici jedne nacije manje vredni od drugih. Ne, to se nauči tokom odrastanja, često kada roditelji i odrasli oko dece nesvesno prenose te stavove kroz nepreispitana verovanja i ponašanja koja se zahtevaju od dece. Mladi danas imaju uvid u mnogo širi svet i ne prihvataju uske poglede na svet koji su inače široko rasprostranjen“, kaže on.
Da je potrebno da se mladi aktiviraju po ovim, ali i mnogim drugim pitanjima, tvrdi Milošev.
„Želimo da skrojimo društvo gde ćemo svi moći da živimo pristojne živote. Treba i da pričamo o ovim škakljivim temama sa ljudima u našoj svakodnevnici – sa prijateljima/icama, roditeljima rodbinom, babama i dedama itd. U mom iskustvu, ovo je najbolji način da utičemo na promenu jer umesto da namećemo drugima svoje stavove, blago ih navodimo da preispitaju svoje“, kaže on.
Ključ u edukaciji, aktivizmu, solidarnosti i saradnji
Ni ulazak u Evropsku uniju, ni donošenje različitih potrebnih zakona, kao ni spuštanje LGBTQ+ omladinske politike na lokalni nivo neće rešiti probleme netolerancije i neznanja.
„Prosto će biti potrebno da prođe određeno vreme da bi se LGBT+ osobe potpuno prihvatile u društvu, ali to se neće desiti ni samo od sebe. Biće potrebno i dosta truda uloženog u aktivizam, u edukaciju i na kraju krajeva, u strpljive razgovore sa našim bližnjim neistomišljenicima. Zahtevaće da se mi kao aktivni građani i građanske povežemo, da sprovodimo kolektivne akcije i da ne odustajemo kada ne vidimo dovoljno brz napredak“, kaže on.
Bez saradnje i solidarnosti društva ne može da se promeni javno mnjenje. Po njemu, i sama kvir zajednica predstavlja zajednicu solidarnosti jer su ljudi prepoznali da i gej, i inteseks, i trans osobe treba zajedno da rade na poboljšanju svojih položaja.
„Isto tako kvir tema ne može da bude izopštena i segmentirana, kao nešto čime se bavi par organizacija. Potrebna je saradnja sa feminističkim, zelenim, mirovnim pokretima i organizacijama, sa sindikatima i sa međunarodnim organizacijama – potrebna je saradnja, jer su kvir ljudi i žene, jer kvir ljudi udišu isti zagađeni vazduh kao i ostatak Srbije i jer su kvir ljudi radnici čija se radnička prava redovno gaze“, govori on.
Prihvatanje društvene različitosti preduslov za stvaranje zajednice
Da bi neka zajednica opstala od velikog značaja je da prihvati društvene različitosti. Po njemu, ona takođe zahteva i dosta truda od svih članova da se taj osećaj zajedništva održi, pogotovo kada se govori o malim, lokalnim zajednicama.
„Ovde najpre govorim o malim, lokalnim zajednicama koje su nam zapravo i najznačajnije, one s kojima imamo najviše kontakta i s kojima radimo konkretne stvari da poboljamo situaciju na lokalu. Mislim da je to nešto što ljudima generalno fali u životu, pogotovo u gradovima gde postoji nastojanje da živimo samotnjačke živote. Zato preporučujem ljudima da se uključe u grupne aktivnosti – ne mora to biti aktivizam, ali to se za mene pokazalo kao nešto preko čega sam našao odnosno stvorio svoju zajednicu. I ono što nas drži na okupu, uprkos razlikama u mišljenjima, jeste jasan cilj koji svi delimo“, dodaje on.
Milošev kaže da bi kvir zajednica trebala da bude sve vidljivija u društvu, kroz pop kulturu, u medijima, u zajednicama i porodicama, i da će tek tada stavovi o njoj biti pozitivniji. Aktivistima i aktivistkinjama preporučuje da se potrude i da ne dozvole, kako kaže, silama koje žele nazadovanje ljudskih prava da uspeju u tome, a koja su od izuzetnog značaja za ovu zajednicu.
Autor: Aleksandar Đokić
Foto: Velimir Milošev/privatna arhiva