Stereotipni narativi o političarkama: Mediji nisu prozori u svet, već ga oni kreiraju
16. decembra 2023.
Pre nekoliko nedelja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izdala je saopštenje za javnost povodom predstojećih izbora u kom je istakla da svi političari i političarke moraju da poštuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Ovim zakonom je zabranjen govor mržnje ali i uvredljivo, uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje prema pojedincu ili grupi na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Međutim uprkos molbi Poverenice, na društvenim mrežama neretko osvanu kompromitujuće fotografije, uvrede i pretnje brojnim političarkama. Ovim talasom mizoginije ugrožene su političarke iz opozicionih stranaka, ali i iz vladajuće.
Nedavno je na platformi X, nekadašnjem Tviteru, osvanula objava sledeće sadržine: „Žene zašto rađate decu da bi ih drugi čuvali!? Milica Đurđević Stamenkovski porodila se pre samo 4 meseca i odmah vratila politici i spremanju za izbore, dok deca pate za majkom! Sramno!! Ako se tako „brine” o svojoj deci, kako bi sutra brinula o narodu i državi?”
Ovo je naravno, tek jedna u nizu rafalnih optužbi i napada na Milicu Đurđević Stamenkovski, a brojni komentari baziraju se na tezi da je ona loša majka, te samim tim ne treba ni da se bavi politikom.
U moru važnih informacija pred same izbore, naše mreže preplavljene su ovakvim i sličnim izjavama ljudi koji se kriju iza lažnih profila na društvenim mrežama, a koji kreiraju narative koji se dalje prenose.
Novinarka Jovana Gligorijević iz udruženja Novinarke protiv nasilja, prokomentarisala je kako baš i nema solidarnosti među političarkama kada su ovakve situacije u pitanju, te se često dešava i da se međusobno napadaju. Profesorka Fakulteta političkih nauka Biljana Đorđević iz Zeleno-levih ističe da solidarnosti često i nema, ali i da je prezauzetost ljudi u politici čest uzrok zašto nešto prođe ispod njihovog „radara”.
„Taj tvit je odjeknuo i mene je zabrinuo broj ljudi koji se sa tim slaže samo zato što je reč o Milici Đurđević Stamenkovski koja je desničarka i koja bi svojom politikom ženama uskratila brojna prava, ali to ne znači da mi ne treba da branimo njena stečena prava. Uznemirio me je i broj njenih kolega koje su ovaj tvit lajkovale“, ističe Gligorijević.
Ona naglašava da politički i javni život žena u Srbiji uvek karakteriše specifično ta vrsta diskreditacije, dakle da li su majke, ako jesu, da li su dobre majke, ako rade zašto rade, ako ne rade onda sede kući i ne rade ništa. Uvek se nalazi razlog da budu diskreditovane kao žene, za razliku od muškaraca kojima će pronaći neku korupcionašku aferu.
„Ne mislim da samo žene dobijaju ovakav tretman, i muškarci su u politici neretko žrtve uvreda, međutim pored toga što napadaju samu politiku koju zastupamo, dodatan motiv je i to što smo žene, i uvek nam nađu neki razlog zbog kog nismo čak ni dobre žene“, priča Biljana Đorđević, ko-predsednica Zeleno-levog fronta.
Jovana Gligorijević nas je podsetila i na primer Staše Stanojević, poslanice Srpske napredne stranke, koja je bila žrtva lažnih optužbi da je na snimku grupnog seksa. Bez proveravanja ove informacije koja je prošle godine odjeknula Tviterom, cela zajednica je Stašu osudila, iako se na kraju ispostavilo da se ona ne nalazi na snimku.
„Ja sam tada reagovala iz principa, jer je to krivično delo i ne sme nikom da se radi, tada sam dobila komentare tipa ‘Pa šta, ona je SNS’. Mi ne možemo kao društvo tako da razgovaramo o ovom problemu, moramo da štitimo sve žene“, dodaje Gligorijević.
Jedna od predstavnika opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja”, Marinika Tepić, koja je na potpuno suprotnoj strani političkog spektra od Milice Đurđević Stamenkovski, je prošlog meseca bila predstavljena kao „kvočka” na lecima koji su deljeni po gradu. Iako je degradirajuća šema komuniciranja karakteristična za ovu vrstu propagande, razlikuju se uvrede koje dobijaju žene, i one koje dobijaju muškarci. Pa je tada Đilas okarakterisan kao „lopov”, Miloš Jovanović je „Francuz” zbog svog školovanja, dok je jedino Marinika, kao žena, upoređena sa životinjom.
Đorđević ističe da je kod nas veliki problem neosvešćenost i žena i muškaraca povodom tog problema, i kako je veliki deo diskriminacije seksualna objektifikacija dok drugi čine komentari o izgledu, kako si ružna ili glupa, a sve to se i te kako preslikava na naše društvo.
„Takođe, znam da je mnogo važno da se o seksizmu priča, ali moraš mnogo i da ekonomišeš kada ćeš, gde i šta reći, da bi se to prosto čulo i doprlo do onog ko treba da čuje“, poručuje Đorđević.
Pored toga što se ovakve uvrede pojave na društvenim mrežama svakih par dana, one se prelivaju u medije kojima ljudi znatno više veruju i čije diskurse neretko oponašaju u svakodnevnici. Nepromišljanjem ovakvog sadržaja, dolazi do stvaranja stereotipa koji se kasnije razvijaju u predrasude. Uzrok ovoga je nekritički pristup medijima koji je posledica manjka medijske pismenosti u našem društvu.
To i dokazuju podaci Nove pismenosti, gde indeks medijske pismenosti u Srbiji iznosi 3.97 od mogućih 6, što umnogome pomaže brojnim trolovima i botovima na internetu u kreiranju određenih narativa koji odgovaraju samo pojedincima našeg društva. Neretko se nažalost susrećemo i sa ljudima koji za ovaj pojam nisu čuli, pa samim tim i ne mogu da ga primene u svakodnevnom životu.
O medijskoj pismenosti i alatima kojima možemo da se služimo da ovakve informacije filtiriramo i ne pretvorimo ih kasnije u stereotipe, razgovarali smo sa Dušanom Aleksićem, profesorom na Departamanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu:
„Stereotipi čine važnu bazu u svakodnevnom životu i važni su za oblast medijske pismenosti, zato što su oni način na koji mi percipiramo svet, pa samim tim i medijske sadržaje. Opasno je kada se stereotipi pretvore u predrasude, jer onda izazivaju neku vrstu negativnog postupanja prema svakom ko se ne uklapa u neke dodeljene uloge“, dodaje Aleksić.
Aleksić ističe da zbog stereotipa imamo jasnu sliku kako će se ponašati majke, žene, ljudi druge vere, kao i svi oni koji su u medijskom diskursu predstavljeni kao „drugi”. Takođe, stereotipi se zasnivaju na nekim ukorenjenim stavovima koji doprinose formiranju kolektivnog identiteta i utiču na to šta mi smatramo ispravnim i normalnim:
„To nije nužno dobro, jer onda dolazi i do ovakvih stvari koje vode tihoj ili ne tako tihoj diskriminaciji. Zato treba da budemo svesni stereotipa u medijima i da oni deluju na nas, ali i da ih kontrolišemo i ne dozvolimo da na osnovu njih formiramo naša mišljenja.”
Žene u politici predstavljaju iskakanje iz stereotipa, te se to u društvu i našim medijima doživljava kao napad na taj patrijarhalni okvir koji imamo, objašanjava Aleksić:
„Moramo biti svesni da sve što dolazi do nas na društvenim mrežama jeste posledica algoritama i deo našeg onlajn sveta. Prvi korak ka razvitku medijske pismenosti jeste upravo kritički odnos prema tom sadržaju koji do nas dolazi. Danas ne postoji jasna granica između onog što se dešava onlajn i onog oflajn, a ako mislimo da čitavo društvo deli naše mišljenje o nekoj temi, baš tad dolazi do problema. Mnogo je važna svest da mediji nisu prozori u svet, već da ga oni kreiraju, to je takođe medijska pismenost.”
Autorka teksta: Milica Marković
Naslovna fotografija: Image by Freepik