Mladi, društvene mreže i mentalno zdravlje:„Važno je da jedni druge podstičemo na prihvatanje i normalizaciju različitosti i nesavršenosti”
16. septembra 2021.
Društvene mreže sastavni su i nezaobilazni deo naših života. Koristimo ih da bismo ostali u kontaktu sa prijateljima i porodicom, razmenjivali informacije i informisali se, delili svoje političke stavove i bili društveno angažovani. Pored svih pozitivnih efekata koje društvene mreže imaju, postavlja se pitanje kako sadržaj koji je na njima prisutan utiče na mentalno zdravlje mladih.
U cilju da saznamo kako mladi percpiraju uticaj društvenih mreža na njihovo mentalno zdravlje sproveli smo anketu koja je ispitivala mišljenja mladih o tome da li društvene mreže utiču na njihovo mentalno zdravlje. Anketu je popunilo 123 ispitanika/ca, od toga 89 žena, 33 muškaraca i 1 osoba koja nije želela rodno da se izjasni.
Rezultati pokazuju da najveći broj mladih koristi Instagram (90%), Fejbsuk (88%), TikTok i Tviter (37%). Kao prosečno vreme koje provode na društvenim mrežama, 34% mladih odgovorilo je da je to oko 3 sata na dan, 14% više od 4 sata, dok 13% više od 5 sati na dan. Ovi rezultati pokazuju da mladi provode dosta vremena na društvenim mrežama, a posledično i da društvene mreže utiču na oblikovanje njihovih stavova, mišljenja, ponašanja i odnos prema drugima i sebi.
Na pitanje „da li ste primetili da društvene mreže utiču na Vaše mentalno zdravlje”, više od polovine ispitanika/ca (62%) odgovorilo je da jeste primetilo uticaj društvenih mreža na njihovo mentalno zdravlje, 18% da nije sigurno, dok 17% kaže da nije.
Psihološkinja Jezgro Centra Ana Protulipac rekla je da prisutnost na društvenim mrežama, pre svega, utiče na način na koji organizujemo svoje slobodno vreme, odnosno da zamenjuje neke druge aktivnosti poput druženja uživo, bavljenja različitim hobijima, boravka u prirodi… Takođe, dodaje da nam na sličan način aktivnost na društvenim mrežama odvlači pažnju i otežava da se skoncentrišemo na svakodnevne aktivnosti, što često rezultuje odlaganjem obaveza i smanjenom produktivnošću, a zatim i nezadovoljstvom usled izgubljenog vremena.
„Drugi aspekt koji je verovatno i najznačajniji kada se govori o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih tiče se sadržaja koji je na njima prisutan. Iako se čini da je svima poznato da ljudi na društvenim mrežama teže da sebe predstave u najboljem svetlu i da iz tog razloga na mreže postavljaju “ulepšane” verzije sopstvenih života, to često ne umanjuje tendenciju da osećamo da su svi drugi bolji od nas. Iako znamo da sadržaj na društvenim mrežama prikazuje donekle lažnu, ili makar nepotpunu sliku o drugim ljudima, to nas ne sprečava da se sa tim sadržajem poredimo. Anksioznost koja se javlja kao posledica izloženosti sadržaju na društvenim mrežama može se povezati upravo sa ovim osećajem da nismo jednako dobri, srećni, uspešni, zadovoljni sobom i da ne vodimo toliko uzbudljiv i lep život kao neki drugi ljudi” , rekla je Protulipac.
U vezi sa tim možemo da se osvrnemo na odgovore dobijene anketom:
„Društvene mreže su mi uticale na samopouzdanje, povremeno se preispitujem“.
„Na određene vesti reagujem jako burno što može da dovede do toga da mi ceo dan bude u senci dešavanja. Nekada čak imam i overload sa informacijama koje upijam. Dosta često uzimam pauze od određenih mreža, koje traju i do mesec dana, jer ne mogu da izađem na kraj sa negativnim osećanjima kojima sam ispunjena“.
„Neki profili prikazuju da je život sjajan i savršen i da niko nema neki problem ili manu. Svaki fizički nedostatak se skriva pošto to nije proizvod koji bi bio dobro plasiran“.
„Razočaran sam potrebom ljudi da predstave svoje živote mnogo primamljivijim i sjajnijim nego što zapravo jesu. Stvar koja me najviše nervira jeste kreiranje “online ličnosti” koja sve može, dok osoba koja je kreira, uživo nije spremna da bude otvorena, komunikativna, ili bilo kakva kao što se online predstavlja“.
Najveći broj ispitanika (više od polovine) otvorio je svoj prvi nalog na nekoj društvenoj mreži između dvanaeste i četrnaeste godine. S obzirom na to da su to formativne godine, veći je uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje što je osoba ranije počla da ih koristi.
Društvene mreže svakako imaju i pozitivan uticaj na mlade ljude. Pored toga što olakšavaju komunikaciju i služe kao sredstvo informisanja, psihološkinja Ana Protulipac dodaje da su društvene mreže pružile korisnicima brojne mogućnosti da izraze svoju kreativnost i približe svoje poslovne ideje i aktivnosti drugima.
„Na ličnom primeru mogu istaći da mi društvene mreže pomažu u razvoju kritičkog mišljenja, praktičnih znanja, kreativnosti i kao i sam internet, otvaraju “prozor u svet”.. Naravno, poznajem dosta osoba koje su postale anksiozne upravo zbog društvenih mreža, jer na bilo koji način žele da poprave svoj društveni status i koje bi zbog popularnosti učinile bukvalno sve, što jeste problem raspoznavanja ili barem razgraničavanja digitalnog i realnog sveta“.
Kako su društvene mreže i jedan vid socijalizacije – ako svi koriste određenu društvenu mrežu, kod određenih ljudi javlja se strah da će propustiti nešto ako je (neko vreme) ne koristi. Na naše pitanje „da li imate strah od propuštanja stvari kada niste na društvenim mrežama?”, oko 60% reklo je da nema, 30% da ima i malo manje od 10% da nije sigurno.
„Jedan od specifičnih uticaja društvenih mreža na ljude jeste stvaranje osećaja straha od propuštanja nečega važnog (“fear of missing out” ili “FOMO”). Ovaj strah nas podstiče da često proveravamo društvene mreže i redovno pratimo šta drugi ljudi postavljaju kako bismo bili u toku sa dešavanjima. Što više gledamo sadržaj koji postavljaju drugi, to se više poredimo, usled čega se pojačava osećaj da propuštamo nešto što oni doživljavaju. Zbog potrebe za stalnim boravkom na društvenim mrežama može nam biti teško da se skoncentrišemo na druge aktivnosti i da na njih usmerimo punu pažnju. Potreba da i mi postavimo delove svog života na svoje profile takođe nas odvaja od realnih dešavanja i uživanja u onome što se dešava u datom trenutku” , rekla je Protulipac.
Oko polovine ispitanika smatra da društvene mreže mogu da pomognu da se prebrode neki problemi sa mentalnim zdravljem. Danas postoji veliki broj profila na društvenim mrežama koji se bave temama mentalnog zdravlja i govore o problemima koje društvene mreže donose. Takođe, virtuelne zajednice mogu da budu osnažujuće za introvertne ljude, kao i one koji su pripadnici marginalizovanih grupa.
„Često smo svesni da to što gledamo na društvenim mrežama nije realnost, ali bez obzira na to, i dalje se sa tim sadržajem poredimo i osećamo da nismo dovoljno dobri. Upravo zbog toga je važno razgovarati sa drugima (porodicom, prijateljima, stručnim licem) o ovoj temi i osećanjima koje ona kod nas izaziva. Na taj način lakše je izaći iz kruga negativnih misli i iracionalnih uverenja i podsticati razmišljanje o tome šta je realno. Kroz rad na sebi i osvešćivanje i prihvatanje sopstvenih osobina stvaramo samopodršku na koju se, zajedno sa podrškom okoline, možemo osloniti kada osetimo nesigurnost prouzrokovanu poređenjem sa drugima na društvenim mrežama“, rekla je Protulipac. I dodaje da je još jedan od koraka koji može biti od pomoći odabir profila koje ćemo pratiti na društvenim mrežama.
„Ukoliko shvatimo da nam određena vrsta sadržaja izaziva nesigurnost ili nezadovoljstvo, korisno je da je zamenimo sadržajem koji nam prija, motiviše nas i podstiče da se razvijamo. Važno je da jedni druge podstičemo na prihvatanje i normalizaciju različitosti i nesavršenosti i da se podsećamo na to da se život odvija i van interneta“, zaključuje Protulipac.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: idiltoffolo / Shutterstock