Važno je skretanje pažnje donosiocima odluka na važnost jačanja i širenja sistema psihosocijalne podrške
10. oktobra 2023.
„Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“, slogan je Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10.oktobra. Novinarka Al Džazire i pokretačica inicijative „Za tebe – #VažnoJe“ An Mari Ćurčić za MLADI kaže da na to treba podsećati stalno, a da 10. oktobra imamo jedinstvenu priliku da kroz globalne, i kroz lokalne kampanje, između ostalog, skrenemo pažnju donosiocima odluka na važnost jačanja i širenja sistema psihosocijalne podrške, posebno one u zajednici.
Ćurčić ukazuje da nam fali empatije u društvu i da nju kao društvo pokazujemo kao društvo i pojedinci/ke samo u kriznim situacijama, dok nam u „normalnim“ okolnostima to nije jača strana.
„Čini mi se da, u kontekstu mentalnog zdravlja, često zaboravljamo da treba da budemo empatični ne samo prema drugom, već i prema sebi“.
Ćurčić ukazuje da postoji pozitivnih pomaka u izveštavanju o ovoj temi u medijima, te da su oni bili naročito viljdivi po izibjanju pandemije, kada se tema zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, silom prilika, nametnula. Međutim, ona ističe da je globalni trend tabloidizacije medija pustio duboke korene, te da svi pozitivni iskoraci ostaju u senci tabloidnog, senzacionalističkog izveštavanja.
„Nažalost, u najvećem broju slučajeva, ovom važnom i kompleksnom temom mediji se mahom posredno bave u rubrikama hronike koje su postale svojevrsni sinonim za kršenje Kodeksa novinara, medijskih zakona, Ustavom garantovanih prava na privatnost i dostojanstvo… O kršenju konvencija poput Konvencije o pravima deteta, osoba sa invaliditetom ili Smernicama za medije Svetske zdravstvene organizacije da i ne govorim. U najkraćem, medijska slika Srbije je po tom pitanju vrlo mračna, iako smo svedoci devastirajućih posledica koje to ostavlja na ranjive grupe, a posebno na mlade“.
Šta kažu istraživanja?
Istraživanje „Mentalno zdravlje u Srbiji“: Procene potrebe, faktora rizika, i barijera u dobijanju stručne podrške“ iz 2022. godine koje je sprovedeno na uzorku od 1.000 ispitanika/ca pokazuje da se oko trećine stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim. Simptome depresije ima 15.6% stanovništva, 7.2% anksioznosti, dok je 1.6% stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, 2.9% građana/ki izveštava da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, 8.1% da im je tokom života postavljena dijagnoza mentalnog poremećaja, dok 11.8% građana/ki izveštava da su u poslednjih 7 dana koristili lekove usled psihičkih tegoba.
„Rezultati istraživanja pokazuju i da je najmanje svaka treća osoba imala blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegobama, kao i da u Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba mentalnim poremećajima. Rezultati takođe pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako imaju izražene psihičke tegobe. Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna značajno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh“, navodi se u rezultatima istraživanja.
Istraživanje „Alterantivni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2023“ Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazalo je mladi imaju visoko razvijenu svest o značaju mentalnog zdravlja. Deo zasluga se može pripisati edukacijama koje organizuju organizacije civilnog društva.
Uprkos tome, nalazi istraživanja o mentalnom zdravlju mladih ukazuju i na neke negativne trendove.
„Samo jedna učesnica ide na psihoterapije, što se i odražava na to da joj svakodnevni život pričinjava manje stresa. Briga o mentalnom zdravlju i razgovor o njemu je još uvek tabu u našem društvu, pa tako i okolina nema dovoljno sluha za probleme mladih. Svoje izazove u životu doživljavaju kao male i nevažne u odnosu na izazove starijih, pa su tako prijatelji jedina adresa kojoj se poveravaju jer im psihoterapija nije finansijski pristupačna, a sa roditeljima ne mogu da razgovaraju. Besplatno psihološko savetovalište za mlade vide kao jedan od dobrih modela koje bi trebalo još razvijati i napraviti pristupačnijim mladima jer smatraju da je dosta prijatnije da mladi psiholozi razgovaraju sa drugim mladima. Osnivanje još takvih savetovališta pri univerzitetima, kao i povećanje njihovih kapaciteta, bilo bi preporuka za donosioce odluka“, navodi se u istraživanju.
Najveći problemi depresija i anksioznost
U okviru inicijative „Za tebe – #VažnoJe“ pokrenuta je istoimenena Fejsbuk grupa koja broji preko 20.000 članova/nica. Ćurčić kaže da su najčešći problemi poremećaja mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju korisnici/e ove inicijative depresija i anksioznost.
„Ne treba zaboraviti da živimo u društvu u kojem je mentalno zdravlje i dalje tabu, da su predrasude, negativni stereotipi o osobama sa problemima mentalnog zdravlja duboko ukorenjeni, te je strah od stigme, osude, nerazumevanja i te kako prisutan. To samo potvrdjuje ono što su pokazala i nedavna velika nacionalna istraživanja (Cov2Soul.rs, 2021, PIN, 2022) da se samo trećina osoba sa problemima mentalnog zdravlja obrati za pomoć“, ističe Ćurčić.
Ona ističe da to treba da bude dovoljan motiv da svi zajedno radimo na međusobnom osnaživanju, da stvaramo sigurne zone u kojima ćemo otvoreno razgovarati o onom što osećamo, o onom što nas tišti.
„Nije li to dovoljno jak razlog da se međusobno hrabrimo da potražimo stručnu pomoć kada nam je ona potrebna? I podjednako važno: znanjem se ruše predrasude, znanjem se ruši stigma. Hajde da učimo jedni od drugih, hajde da struku učinimo vidljivijom, hajde da učinimo što dostupnijim relevantne izvore iz kojih se možemo informisati“.
Mladima poručuje da nisu sami/e i da pokušaju da to nikad ne zaborave.
„Emocionalne i psihološke krize čine sastavni deo ljudskog iskustva i da, nekada mogu dovesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem. No, te poteškoće te ne definišu i najvažnije – uz odgovarajuću podršku i pomoć, one se mogu prevazići. OK je i kad nisi OK. OK je potražiti pomoć, bilo da je reč o nekom ko ti je blizak, članu porodice ili stručnjaku/inji iz oblasti mentalnog zdravlja. Šta god da je u pitanju, ne moraš kroz to prolaziti sam/a. Jer nisi sam/a“, zaključuje Ćurčić.
Autor: Aleksandar Đokić
Naslovna fotografija: Canva
Fotografija novinarke Anne Marie Ćurčić / Nenad Barbul