“MI” i “ONI” – Živeti kao manjina daje ti priliku da naučiš šta znači različitost
18. septembra 2021.
Preševo je gradić koji se nalazi u preševskoj dolini sa većinski albanskim stanovništvom u Srbiji. Kada nekome kažete da ste iz Preševa, najčešće pitanje koje sledi je – da li je to u Srbiji ili na Kosovu – čak i na programima i treninzima u kojima su učestvovali Srbi i Albanci, imala sam utisak da dosta Srba ne zna da Albanci zapravo žive u Srbiji.
Ovakvoj situaciji doprinosi neizveštavanje medija o životu u Preševu, kao ni Bujanovcu i Medveđi, gde takođe živi albansko stanovništvo. Međutim, i kada izveštavaju, rade to sa predrasudama i stereotima. Medijsko izveštavanje se uglavnom svodi na to kako je opasno ići u Preševo ili kako ljudi ovde komplikovano žive. Takođe, tabloidi (kao što je npr. Informer) često govore o Albancima u pežurativnom smislu, sa ciljem da izazovu negativna osećanja prema Albancima.
Ove tri opštine su najsiromašnije opštine u Srbiji i ekonomska situacija se jako malo popravila od završetka rata. Osim ekonomskih problema, Preševo se suočava i sa diskriminacijom u obrazovanju – gotovo da nema udžbenika na albanskom jeziku za učenike i učenice osnovnih i srednjih škola.
Za razliku od Bujanovca i Medveđe, u Preševu je većinsko stanovništvo albansko (oko 90%), a povezanost i interakcija između mladih Srba i Albanaca je slaba. Iako idemo u istu srednju školu, Srbi i Albanci imaju odvojene učionice, časove i uče odvojeno. Za Albance se nastava odvija na albanskom jeziku, osim programa srpskog jezika. Međutim, nastava srpskog se loše realizuje i zbog toga je gotovo nemoguće da mladi nauče da pričaju srpski jezik. Samim tim, nakon završene srednje škole, mladi Albanci i Albanke odlaze da studiraju na Kosovo, u Albaniju ili Severnu Makedoniju (jer je tamo albanski jezik priznat kao drugi službeni jezik), i to samo zato što je borba sa integracijom Albanaca u institucije i srpsko drušvo zaista teška, proces još uvek traje, a ponekad mi se čini da neće uspeti.
Iako je Preševo zaista topao grad, a ljudi gostoljubivi, veliki broj ljudi ne može da pronađe posao, jer su mogućnosti male i ograničene. Zapošljavanje je svakako jedan od problema na Zapadnom Balkanu, a postaje još veći u malim opštinama poput Preševa. Zbog toga, mladi žele da napuste zemlju i potraže bolji život i karijeru na drugom mestu, živeći daleko od svojih porodica.
Živeti kao deo manjinske zajednice sigurno nije lako, ali za mene je na neki način i prednost. Živeti kao pripadnik/ca manjinske zajednice daje ti priliku da naučiš šta znači različitost, kako različite kulture mogu da rade zajedno, i ono najvažnije, kako pronaći suživot i mir između manjine i većine. Izazovi vremenom postaju veći za manjine, ali to je upravo razlog zašto one rade još više da budu aktivni građani/ke, da pomognu zajednici. Ono što je najvažnije je pronaći put za saradnju, a to je nešto što je prepreka u skoro svim zemljama na Zapadnom Balkanu.
Autorka: Dafina Hyseni
Fotografija: Bartist / Shutterstock