Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih: (Ne)Poverenje mladih u medije
18. avgusta 2020.
Skoro trećina mladih ne informiše se svakodnevno, već nekoliko puta nedeljno, a na to treba dodati i još nešto manje od četvrtinu ispitanika koji se informišu i ređe od toga. Interesantno je primetiti i da se primećuje pad u odnosu na 2018, kad je broj onih koji se informišu i po više puta na dan bio značajno veći a broj onih koji se ne informišu svakodnevno manji.
Krovna organizacija mladih u Srbiji (KOMS) na Međunarodni dan mladih objavila je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2020. godinu. Kakav je položaj mladih, kome mladi veruju, koje vrednosti zastupaju samo su neka od pitanja na koje je spomenuti izveštaj pokušao da odgovori.
Odnos mladih prema medijima bila je jedna od tema kojom se Alternativni izveštaj bavio. Pre svega, istraživanje je potvrdilo da se mladi najviše informišu preko svojih telefona (čak 97,9%), dok informativni sadržaj i vesti čitaju i na veb portalima (86,2%) i društvenim mrežama (76,5%).
Upotreba štampanih medija kao sredstva informisanja nastavila je da opada – sa 24% u 2018. godini na 14%, dok je gledanje televizije poraslo, što može da se dovede u vezu sa ovogodišnjim uvođenjem vanrednog stanja i informisanjem o situaciji sa virusom korona. Najgledanije TV stanice bile su RTS1 i N1. Međutim, gledanost RTS1 je opala sa skoro polovine mladih koji su se informisali na RTS1 (46,6%) 2018. godine na 37,7%, dok je gledanost N1 porasla (sa 24%) na 36,9%.
Kada je o društvenim mrežama reč, prvi put je Instagram preuzeo vođstvo od Fajsbuka kao najpopularnija mreža, dok raste i broj mladih sa profilom na Jutjubu. Broj mladih ’tviteraša/ica’ takođe raste a ovogodišnja novina je Tik Tok.
Skoro trećina mladih ne informiše se svakodnevno, već nekoliko puta nedeljno, a na to treba dodati i još nešto manje od četvrtinu ispitanika koji se informišu i ređe od toga. Interesantno je primetiti i da se primećuje pad u odnosu na 2018, kad je broj onih koji se informišu i po više puta na dan bio značajno veći a broj onih koji se ne informišu svakodnevno manji. Razlog tome može da bude i nepoverenje mladih u medije. Pre svega, mladi su ukazali da se često susreću sa lažnim vestima. Najveći broj smatra da se sa njima susreće često (76%) ili ponekad (19%) dok jako mali broj smatra da ih susreće retko ili ne može da proceni. Zanimljivo je da preko 4/5 mladih smatra da ume da prepoznaju lažne vesti dok svega 3% smatra da ne ili nije sigurno da li ume (16%). Čak 42,6% informacije uvek proverava iz više izbora a 45.6% ponekad proverava iz više izvora, dok svega 2% nikada ne proverava iz više izvora informacije koje dobiju iz medija. Na pitanje „Kome mladi veruju?” KOMS je došao do poražavajućeg rezultata – mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u Alternativnom izveštaju. Najmanje poverenja imaju u medije, političke partije i političke institucije. Na skali od 1 do 5, mladi su medije ocenili u proseku sa 1,59 a jedan od razloga za to može biti i što se mladi ne osećaju dovoljno i reprezentativno predstavljeni u njima.
Nisko poverenje u medije ne iznenadjuje ako se imaju na umu nalazi istraživanja Mladi u medijskom ogledalu, mladi su potpuno zapostavljeni u temama koje ih se neposredno tiču, odnosno da „u konačnoj strukturi medijskog sadržaja imaju samo „dekorativnu” ulogu”.
Kada su mladi prikazani u pozitivnom kontekstu, prikazani su kao „mladi heroji” i „mladi genijalci”, što može da bude i kontraproduktivno, dok kada su prikazani u negativnom kontekstu, prikazani su kao lenji, nedovoljno obrazovani, nedovoljno patriotski nastrojeni, zainteresovani samo za materijalne vrednosti, neskloni kulturnim sadržajima. Međutim, taj negativni kontekst uglavnom je zasnovan na negativnim stereotipima i nije podržan agrumentima. Iako mladi imaju neke zajedničke ciljeve i potrebe, oni nisu homogena grupa i treba posebno obratiti pažnju na osetljive grupe mladih o kojima se jako malo govori – mladi koji su pripadnici nacionalnih manjina, LGBT+ zajednice, mladi sa invaliditetom, itd.
Prema Alternativnom izveštaju, mediji su glavni izvor koji oblikuje stavove mladih o politici. Samim tim, neistinito izveštavanje ili neizveštavanje može dovesti do pogrešnih odluka i zato je važno da medji izveštavaju profesionalno i u skladu sa Kodeksom. Svakom demokratskom društvu potrebni su nezavisni i slobodni mediji, kao i medijiski pismeni mladi ljudi.
Ovaj i slične izveštaje o mladima i medijskoj pismenosti u Srbiji možete pronaći na stranici Resursi kao i na sajtu Krovne Organizacije Mladih Srbije.
Autorka: Ivana Jovanović