Draga.devojčice: Neophodno prekinuti ćutnju o ženskim temama u medijima, mladima poručuje da češće koriste blok dugme na društvenim mrežama
21. jula 2023.
Teme poput menstruacije, seksa, promene koje se dešavaju na ženskim telima i druge slične teme gotovo je nemoguće videti u medijima. Kako bi razbila ćutnju o njima i učinila ih što pristupačnijim mladima, Milica Crkvenjakov počela je da priča i piše na svom Instagram profilu „Draga.devojčice“ koji prati više od 100.000 mladih na Instagram-u, Youtube-u i TikTok-u. Njen sadržaj, kako kaže sama, nije jedinstven, jer postoji na drugim jezicima, međutim, u Srbiji njen sadržaj je usmeren na devojke koje ne znaju engleski.
Crkvenjakov kaže da je sve to došlo organski, jer je pre toga radila sa devojčima radionice uživo. Međutim, u jednom trenutku se odselila i nije mogla da nastavi rad uživo, a kako je imala tehničko znanje sa YouTube-u, na kome takođe ima svoj kanal gde govori o ovim temama, okrenula se mladima na društvenim mrežama kako bi mogla da ostane u kontatku sa njima.
Ona ističe da treba da budemo svesni da se različite grupe mladih danas bori sa veoma različitim problemima.
„Ako pričamo o mlađim devojkama iz Srbiije sa kojima ja radim, to su problemi samopouzdanja i viđenja svoje lične vrednosti u svetu. To je definitivno problem, i ne dolazi iznutra. To dolazi spolja, od strane porodice, društvenih mreža, društva, i nije ništa posebno novo, samo je sve jače i jače. Druge grupe verovatno imaju neke druge stvari sa kojima se više susreću i pogotovo ako uzmemo u obzir to da mladi imaju veoma intersekcionalne identitete, prosto, svaki identitet će sa sobom nositi neke svoje poteškoće i izazove“, kaže ona.
Crkvenjakov smatra da nije važno vreme kada će roditelji pričati, već da je važno pričati o temama sa kojima se suočavaju mlade devojke.
„Mislim da tu vreme zapravo nebitno, zato što ima roditelji koji će pričati otvoreno o pubertetu i svim stvarima koje treba da znaju u tom nekom uzrastu, a s druge strane ima roditelja koji neće uopšte pričati sa njima o tome. Iz mog iskustva ne postoje oni koji će se kasno setiti – ili će se setiti na vreme ili se neće setiti uopšte. Možda nije reč o tome da se neće setiti uopšte, nego ne misle da treba da pričaju sa svojom decom, jer sa njima nisu pričali njihovi roditelji i tako unazad. To što ja pričam kod nas su i dalje tabu teme – ja pričam o menstruacijama, o seksu, o promenama koje se dešavaju na telu, o nekim stvarima koji su potpuno tabu kod nas“, kaže ona.
Prekinuti ćutnju i progovoriti u medijima o važnim ženskim temama
Kako bi se ova tema više čula u medijima, Crkvenjakov kaže da je neophodno da se o tome više priča, kako bi se prekinula trenutna ćutnja. Ona ističe da se nekada, u časopisima za devojke koji su izašli iz mode, menstuacija spominjala, ali da je bila obrađena na jako loš način koji je samo devojkama stvarao još više srama.
„Nije uopšte bilo edukativne komponente, bilo je ne smeš da nosiš belo, moraš da se sakriješ… Bilo je vrlo nerealistično i nije nešto što utiče pozitivino na samopouzdanje mladih devojaka“, dodaje ona.
Društvene mreže, a naročito TikTok, beleže pozitivan trend da stručnjaci i stručnjakinje za određene teme koriste svoje platforme da nauku približe mladima, ali daleko od toga da takvog sadržaja ima dovoljno. Crkvenjakov naročito ističe da je potrebno da stručnjaci/kinje budu prisutni i na društvenim mrežama kako bi olakšali posao influenserima i influenserkama koje obrađuju ovakve teme.
„Meni fali neka dobra ginekološkinja koja želi da napravi profil na društvenim mrežama i da priča o tome i da kad me god neko nešto pita da samo pokažem rukom i usmerim na nju. Mislim da je važno da se priča, ali je bitan i način na koji se priča“, ističe ona.
Kao dobar primer ona izdvaja serije koje se sada prave za mlade, kao što je Sex Education, jer se u toj seriji otvoreno i realistično priča o temama seksa, prevencije, menstuacije, mastrubacije i drugih bitnih tema koje su značajne za mlade. Pak, Crkenjakov kaže da tog formata nema kod nas ni u vestima. S druge strane ističe da je važno da se o tome priča, ali na društvenim mrežama, jer su mladi tamo.
„Ne znam da se na vestima priča o tome, što bi bilo dobro, jer zašto da ne. Međutim, s te strane opet to nije toliko značajno, jer mlade devojke ne prate televiziju, niti emisije koje bi se posvetile tome. Važno je koristiti društvene mreže gde mladi već jesu i tu im pričati o ovim temama“, kaže ona.
Mladi nesnađeni kada je u pitanju medijska pismenost
Crkvenjakov ističe da je problem što nema pomoći kada je u pitanju medijska pismenost, a razlog tome je što smatra da je to nešto što se generacijski uči.
„Ne može niko ko nije odrastao sa telefonom u rukama mladima da kaže na koji način treba da koriste društvene mreže. Ono su ti koji sami moraju da nađu svoje načine i onda možda da pomognu svojim vršnjacima. Oni znaju šta sve ima, znaju gde mogu da nađu, više je problem s procesuiranjem. Koliko god da su oni (digitalno) pismeni, ova druga strana, oni koji žele da im nešto prodaju preko medija, znaju kako da to urade na dosta podle i manipulativne načine. Mladi ne znaju da se s time nose i to je nešto na što donekle možemo da utičemo“, dodaje.
Mladi, kaže, moraju da budu svesni dve stvari. Prva se tiče načina na koji to što oni gledaju utiče na njih, a druga se tiče načina na koji oni mogu da kontolišu to što dolazi do njih.
„Meni je trebalo dugo da to shvatim. Ja mogu da kontrolišem koje profile pratim, koje ne, ko može uopšte do mene da dođe, ko može da mi se obrati. Kada ograničiš pristup ka sebi, onda zapravo ti kontrolišeš mnogo više. Mislim da je cilj raditi unapred, biti proaktivan, umesto reaktivan na različite medije“.
Mladima koji prate MLADI društvene mreže i sajt poručuje da koriste blok dugme mnogo i često kako bi se zaštitili.
Autor: Aleksandar Đokić
Foto: Milica Crkvenjakov / privatna arhiva
Naslovna fotografija: Marija Jovanović