Generaciji Z društveni i politički angažman važniji nego bilo kojoj generaciji pre
30. novembra 2020.
Brutalno ubistvo Džordža Flojda rezultiralo je promenama u SAD-u, ali i u evropskim državama sa kolonijalnom istorijom. Video od 10 minuta i 9 sekundi objavila je na svom Fejsbuk profilu sedamnaestogodišnja Darnella Frazier. Fejsbuk, Instagram i TikTok, generacija Z uspela je da iskoristi kao sredstvo za revolucionarni aktivizam.
Interesantno je to da je generaciji Z društveni i politički angažman važniji nego bilo kojoj generaciji pre. Samim tim, ne iznenađuje činjenica da je video koji je zabeležio duboko ukorenjen rasizam, koji je rezultirao ubistvom, snimila sedamnaestogodišnjakinja. Prema istraživanju „Irregular Report” u kojem su ispitanici bili pripadnici generacije Z iz sedam država (Velike Britanije, SAD-a, Nemačke, Indije, Kine, Brazila i Južne Afrike) „čak 75% ispitanika reklo je da im je politički ili socijalni angažman veoma važan za njihov identitet. Pored toga, 63% je reklo da se prvenstvno informišu o društvenim i političkim pitanjima putem društvenih mreža”. Situacija u Srbiji je gotovo identična, prema rezultatima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, 97,9% mladih se informiše putem drštvenih mreža i veb portala. Posledično, mladi koriste društvene mreže i za edukaciju i informisanje vršnjaka, kao i za aktivizam.
Međutim, generacija Z i onlajn aktivizam našli su se na udaru kritika, te se onlajn aktivizman često naziva i „kliktivizam” odnosno aktivizam koji nastaje i ostaje na internetu. Iako možemo da govorimo o efikasnosti onlajn aktivizma i zašto ga nekada ne prate i praktični koraci, moramo da priznamo da je ipak uspeo da mobiliše mlade ljude oko određenih ciljeva, ali i da dovede do promena.
Na primer, aktivististkinja Agnes Chow (23) i aktivista Joshua Wong (24) koriste svoje Instagram profile kako bi preneli svetu situaciju koja se dešava u Hong Kongu. Oni se bore za demokratski Hong Kong od 2014. godine kada su učestovali i organizovali „The Umreblla Movement”. Tada je Joshua (17) postao jedan od lidera i simbol pro-demokratskih protesta. Strategije koje koriste za mobilizaciju građana/ki sadrže onlajn i ofljan angažman. Trenutno su u pritvoru i čekaju 5. decembar za izricanje presude zbog organizovanja protesta 2019. godine
Muhammad Najem (18) je 2018. godine koristio svoje selfije na Instagramu kako bi pokazao koliko je stravičan rat u Siriji i kakve posledice ostavlja. Takođe, na svom Jutjub kanalu snimao je kako se zidovi njegove kuće raspadaju, ostatke njegove nekadašnje škole, kao i priče o tome kako su njegov najbolji prijatelj i njegov otac poginuli.
Osamnaestogodišnja Feroza Aziz je na svom TikToku snimila video u kome govori o tome kako kineska vlada zatvara Ujgure (muslimansku nacionalnu manjinu) u „koncentracione kampove”. TikTok je obrisao njen video, ali je Aziz nastavila da koristi svoje platforme za aktivizam i podizanje svesti o situaciji sa kojom se suočava ova manjina. Iste nedelje kada je Aziz objavila svoj TikTok video BBC Panorama otkrio je dokumente koji su objasnili neke od mera kojima kineska vlada „ispira mozak” stotinama hiljada Ujgura. Kineski ambasador u Velikoj Britaniji je ovo nazvao lažnim vestima.
Generacija Z u Srbiji, takođe, koristi društvene mreže i za aktivizam. Na primer, informacije o lokaciji konjice i žandarmerije tokom nedavnih protesta u Beogradu mogli ste da pronađete na Instagramu profilu Lolizam (Jelena). Pored toga, veliki broj mladih ljudi je tada prenosio informacije (preko Instagrama) o tome kako da se učesnici i učesnice protesta zaštite od suzavca, koja prava imaju ako ih policija privede, kome da se obrate ako su pretučeni ili ako su zabeležili prebijanja policije.
Mladi jesu motivisani da menjaju svoja društva, a društvene mreže su novi alat koji koriste. Dobitnica MLADI nagrade Minja Milanović kroz svoj Jutjub video pokazuje kako mladi mogu svakodnevno da menjaju svet, kako svaka naša odluka utiče na nekoga i menja nečiji mikrosvet.
Razumljivo je da postoji nerazumevanje i generacijski jaz prema generaciji Z, kao i potencijalna opasnost od širenja dezinformacija putem onlajn aktivizma, ali kao i svaki vid aktivizma i ovaj ima svoje prednosti i mane. Onlajn aktivizam u kombinaciji sa oflajn akcijom stvarao je i nastaviće da stvara ogromne promene.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija People photo created by freepik – www.freepik.com