MLADI debata – Izbori mladih: Kako doneti izbornu odluku

MLADI debata – Izbori mladih: Kako doneti izbornu odluku

Mladi maltene nisu bili u fokusu ovogodišnjih predizbornih i bojkot kampanja političkih partija. Prema KOMS-ovom Alternativnom izveštaju skoro svaka peta mlada osoba nezainteresovana je za politiku, a kada je u pitanju broj mladih u Narodnoj skupštini, iz saziva u saziv broj mladih se smanjuje. U 2019. godini u NSRS bilo je samo 4 mlade osobe, dok u Vladi nijedan ministar, niti član Vlade nisu spadali u kategoriju mladih. Kako odgovoriti na potrebe mladih i kreirati društvo u kojem će mladi želeti da ostanu, ako su mladi, pored toga što su im potrebe zanemarene i isključeni iz dijaloga?

Da bismo pomogli mladima pri donošenju izborne odluke, projekat MLADI organizovao je debatu sa politikologom Bobanom Stojanovićem, programskom koordinatorkom projekta Popularna demokratija Ivanom Milosavljević, generalnim sekretarom KOMS-a Stefanom Đorđevićem i docentom na Fakultetu političkih nauka Dušanom Vučićevićem o položaju mladih u predizbornim kampanjama i političkim partijama. Celu debatu možete pogledati ovde.

Potrebe mladih ispod radara političkih partija

Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazao je da mladi misle da nemaju za koga da glasaju, kao i da ne veruju političkim partijama. Ovi rezultati nisu iznenađujući, s obzirom na to da se vrlo mali broj partija zapravo obraća mladima i ima u svom programu poseban segment posvećen njima.

„U periodu KOMS-ovog monitoringa predizborne kampanje za parlamentarne izbore, bilo je samo 123 obraćanja mladima od strane svih političkih aktera. Kada analiziramo kakva su bila ta obraćanja, vidimo da je u pitanju 36 obećanja i samo 14 konkretnih mera koje su politički akteri ponudili za unapređenje položaja mladih, kao i da su sve ostalo neka opšta mesta. Na osnovu ovih statistika možemo da konstatujemo da, nažalost, mladi, ni na ovim izborim, ni u ovoj kampanji, nisu bili u fokusu političkih partija i da se nije puno pričalo o njima. Takođe, zaključujemo da i kada su se akteri obraćali mladima, oni nisu nudili ništa konkretno“ , rekao je generalni sekretar KOMS-a Stefan Đorđević.

Zašto mladi nisu u fokusu političkih partija politikolog Boban Stojanović objašnjava time što mladi nisu disciplinovana ciljna grupa za političke partije i time što su poprilično raznolika ciljna grupa.

„Mladi mnogo više zahtevaju nego neke druge starosne kategorije. U poređenju sa penzionerima – penzionerima možete da obećate povećanje penzija, dok ako nećete mladima da obećate „bolji život“ – morate da segmentirate kampanju na mlade srednjoškolce, mlade studente, mlade koji su nezaposleni, mlade hipstere, itd. Mladi su nezahvalna ciljna grupa za političke partije, ali to ne znači da političari ne treba da se bave njima, već nasuprot. Često se postavlja lažna teza da Srbija ima puno penzionera i da penzioneri biraju vlast. Mladi od 15 do 30 godina čine negde oko 17% populacije, ako izbacimo one od 15 do 18 godina, sigurno ostane jedan rezervoar birača koji prelazi pola miliona ljudi, možda čak i više. Međutim, stranke su možda i svesne da se populističkim obećanjima ne može doći do tih glasača“ , rekao je Stojanović tokom debate.

Pored nerazumevanja političkog procesa od strane mladih, kao jedan od ključnih problema docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević ističe i to što mladi ne vide da se njima neko obraća.

„Mladi su čak, koliko im se politički akteri (ne)obraćaju, poprilično zainteresovani za politiku. Rekao bih da u Srbiji postoji i jedna vrsta zablude da mlade kod nas politika uopšte ne zanima – taj nivo zainteresovanosti jeste nešto niži od starije populacije, ali to nisu dramatično različiti procenti. Na pitanje „da li redovno glasate“ oko 65% starijih odgovara da redovno glasa, dok je taj procenat oko 56% za mlade do 30 godina. Tako da, mladi izlaze na izbore, ali ne vide da se neko bavi njihovim temama, ali ono što je još važnije – niko ne govori njihovim jezikom. To je zapravo ključni problem – niko se ne trudi da mladima približi politiku“ , rekao je Vučićević.

Međutim, iako su političke kampanje retko usmerene ka potrebama mladih i iako je jezik koji političari koriste njima stran, programska koordinatorka Popularne demokratije Ivana Milosavljević ističe da na radionicama Popularne demokratije edukatori i edukatorke koriste jezik blizak mladima kako bi oni zaista razumeli izborni proces.

„Popularna demokratija je tu da im pokaže da izbori jesu nešto što ih se tiče i da je svaki njihov glas podjednako bitan. Važno nam je da mladi budu upoznati sa samim izbornim procesom i da budu svesni svog potencijala“ , rekla je Milosavljević.

Ako političke partije zaista žele da zaustave odlazak mladih, trebalo bi da ponude konkretna rešenja kada su potrebe mladih u pitanju, ali i da više uključe mlade u procesu donošenja odluka u svojim partijama. Iako je broj mladih na izbornim listama bio veći nego prethodnih godina, mladi su, kod većine političkih partija koje su izašle na izbore, zauzimali drugu polovinu izbornih lista, odnosno „neprolazeću“ polovinu. U prethodnom sazivu NSRS skoro 17% populacije je predstavljalo 4 mlade osobe, dok je u poslednjih 15 godina u Vladi RS bilo samo dva ministra koja su bila mlađa od 30 godina. Najverovatnije da se ova statistika neće mnogo promeniti ni u novom sazivu.

Kategorija mladih ima veliki glasački potencijal i ukoliko ne želimo da drugi kreiraju društvo u kakvom ne želimo da živimo, mi moramo da preuzmemo odgovornost i da se aktiviramo.

Debata organizovana u okviru projekta MLADI: Media Literacy Alliance and Digital Importance, koji vodi Media Diversity Institute, zajedno sa Krovnom Organizacijom Mladih Srbije, Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan, Lokal Presom i Novim Magazinom. Projekat finansiraju EU delegacija u Srbiji i SAD ambasada u Beogradu.  

Sharing is caring!