Mladi debata – Kako se osećaš dok skrolaš
21. oktobra 2021.
Društvene mreže sastavni su i nezaobilazni deo naših života. Pored svih pozitivnih efekata koje imaju, postavlja se pitanje kako sadržaj koji je na njima prisutan utiče na mentalno zdravlje mladih.
U sklopu projekta MLADI organizovali smo debatu Kako se osećaš dok skrolaš i razgovarali sa članicom programskog tima OPENS-a Jelenom Karać, aktivistkinjom i dopisnicom projekta MLADI Anjom Anđušić i sportskim psihologom Andrijom Gerićem o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, izveštavanju medija o mentalnom zdravlju i mentalnom zdravlju mladih tokom pandemije. Celu debatu možete pogledati ovde.
Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih
Iako smo svesni da sadržaj koji gledamo na društvenim mrežama nije realnost, i dalje se sa tim sadržajem poredimo i osećamo da nismo dovoljno dobri. Za potrebe teksta Mladi, društvene mreže i mentalno zdravlje: „Važno je da jedni druge podstičemo na prihvatanje i normalizaciju različitosti i nesavršenosti” sproveli smo anketu o tome kako mladi percpiraju uticaj društvenih mreža na njihovo mentalno zdravlje. Na pitanje „da li imate strah od propuštanja stvari kada niste na društvenim mrežama?”, oko 60% reklo je da nema, 30% da ima i malo manje od 10% da nije sigurno. Psihološkinja Jezgro centra objasnila je za MLADI da nas strah od propuštanja nečeg važnog podstiče da često proveravamo društvene mreže i redovno pratimo šta drugi ljudi postavljaju kako bismo bili u toku sa dešavanjima. Kao i da se, što više gledamo sadržaj koji postavljaju drugi, više poredimo, usled čega se pojačava osećaj da propuštamo nešto što oni doživljavaju.
„Shvatiala sam da imam strah da nešto propšutam. Dok sam imala Instagram konstantno sam osećala taj strah da nešto propuštam i da drugi ljudi žive mnogo bolje i svestranije živote u odnosu na moj, da su svi super uspešni, super lepi. I onda sam počela da budem nezadovoljna sopstvenim životom i manje da posmatram sebe u odnosu na ono kakva sam bila ranije, i počela sam da posmatram sebe u odnosu na to kakvi su drugi ljudi. Vremenom sam shvatila da sebe treba uvek porediti sa sobom i sa onom verzijom kakvi ste bili ranije, a ne kakvi su drugi ljudi, jer ono što se predstavlja na Instagramu nije realnost”, rekla je članica programskog tima OPENS-a Jelena Karać.
Aktivistkinja i dopisnica projekta MLADI Anja Anđušić rekla je da i ona ima strah od propuštanja, posebno zbog prirode posla kojim se bavi, te i da se trudi da iskontroliše šta skroluje, ali da ne može da ne skroluje.
„Trudim se da iskontrolišem šta skrolam, ali ne mogu da ne skrolam. Mislim da je super rešenje otarasiti se Instagrama, ali mislim da nije održivo, jer prosto moramo da prihvatimo da živimo u dobu u kom nam je to deo svakodnevice” , rekla je Anđušić.
Uticaj pandemije na mentalno zdravlje mladih
UNICEF je tokom pandemije virusa korona objavio „Šest strategija za suočavanje sa pandemijom” i među strategijom se navodi „prepoznaj da je tvoja uznemirenost potpuno normalna i nađi nove načine da se povežeš sa prijateljima”, a između ostalog, preporučuju se i pozitivini TikTok izazovi.
Iako društvene mreže, posebno sada u toku pandemije imaju veliki uticaj, sportski psiholog Andrija Gerić smatra da ipak treba zadržati dodir sa realnim svetom i komunicirati sa „pravim“ ljudima.
„Društvene mreže su virtuelna stvar, jedna stvar je kada ti pričas sa nekim preko četa, a drua stvar je kada pričaš sa nekim licem u lice. Ljudskim bićima je potrebna bliskost, a bliskost preko društvenih mreža nije u potpunosti iskrena. Pandemija je donela zabrane okupljanja, pa je zabranjen i kontakt i ta bliskost je nestala. U čovekovoj prirodi je da se druži, da bude voljen i da nekog voli, a mreže daju neku vrstu prividne zamene, što može loše uticati na mentalno zdravlje“, objašnjava Gerić.
Dopisnica MLADI Anja Anđušić dodaje da je i izveštavanje medija tokom pandemije negativno uticalo na mentalno zdravlje ljudi.
„Lažne vesti i dezinformacije postojali su i pre pandemije, ali je pandemija donela veliki talas toga, koji je onda izazvao još više straha, anksioznosti, stresa. Taj strah koji već imaš, jer se dešava nešto što ne znamo šta je, samo raste i raste. Mogla sam da primetim na sebi, ali i na ljudima oko sebe, da je takvo izveštavanje uticalo negativno na nas i da je doprinelo tom nekom kolektivnom strahu u kom smo bili” , rekla je Anja Anđušić.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) sprovela je istraživanje „Život mladih u Srbiji: uticaj kovid-19 pandemije” u kojem je 50% mladih reklo da smatra da je izolacija tokom pandemije virusa korona uticala loše ili jako loše na njihovo mentalno zdravlje. Kao najčešća osećanja izdvojili su – zabrinutost za porodicu i prijatelje, budućnost, neizvesnost, nemoć, anksioznost.
Na pitanje kako da mladi prepoznaju kada imaju problem i kome da se obrate, sportki psiholog Gerić rekao je da je prvobitno važno razumevanje šta zapravo anksiznost ili depresija znači i kakvi su njihovi simptomi.
„Danas mladi ljudi često koriste izraze „anksioznost” i „depresija” za neke stvari koje to uopšte nisu i često se tako ‘frljaju’ izrazima. Onaj ko ima bilo kakvu vrstu mentalnog problema, to se vidi po tome što on nije fukncionalan, ne može da prebrodi dan, nije mu dobro. To nije kada si ti tužan jedan dan, to nije depresija. Bitno je da, ako neko ima problem, može slobodno da kaže da ima problem, u tome nema nikakve sramote“, rekao je Gerić. I dodao da je ove godine dosta poznatih sportista izašlo i reklo da ima problem sa mentalnim zdravljem, da oseća anksioznost, depresiju. Dodao je i da je to jako važno – zato što ako neko za koga smatraš da je tvoj idol kaže da ima problem sa mentalnim zdravljem onda i ti kao prosečan sportista možeš da kažeš da imaš problem.
Članica programskog tima OPENS-a Jelena Karać dodala je da nije sva odgovornost na mladim ljudima, u smislu zašto ne pričaju o tome da imaju poteškoća sa mentalnim zdravljem i zašto ne žele otvoreno da se izjasne da li idu ili ne idu kod terapeuta.
“Mislim da je prvenstveno uloga nas koji radimo sa mladima da ih informišemo o tome da postoji adresa gde mogu da zatraše pomoć ukoliko imaju određenu vrstu poteškoća. Mi moramo da im pokažemo put”, rekla je Karać.
Izveštavanje medija o mentalnom zdravlju i samoubistvu
Iako je mentalno zdravlje važan društveni problem, o njemu se u medijima ne govori dovoljno.
„Mediji jesu jedan vrlo važan akter koji aktivno radi na oblikovanju ljudske svesti. Mi se kroz medije informišemo i kroz medije stasavamo, oni utiču na naše stavove, naša interesovanja, na svest o tome u kakvom okruženju živimo i u velikoj meri utiču na naše razmišljanje”, rekla je Karać.
I dodala da je OPENS pokrenuo kampanju „Pripazi na ton! Pripazi na klik!”, s ciljem da skrene pažnju na neetičko i senzacionalističko izveštavanje medija o samoubistvu.
„Etički kodeks nije cilj sam po sebi i ne postoji Etički kodeks za novinare/ke čisto da bi oni poštovali taj kodeks, nego nepoštovanje tog Etičkog kodeksa u smislu izveštavanja o samoubistvu može da izazove jako velike posledice na život pojedinca. Mislim da mediji imaju ogromnu ulogu i jesu važan akter kada pričamo o mentalnom zdravlju jedne nacije. Nažalost, istraživanja pokazuju da je drugi uzrok smrti mladih starosti od 15 do 29 godina samoubistvo. Kao sociološkinja mogu da kažem da samoubistvo nije samo individualni problem, nego i kolektivni problem” , zaključila je Krać.
Kako smo svesni pozicije u kojoj se nalazi veliki broj mladih ljudi, u nastavku se nalazi spisak besplatne psihološke pomoći:
Sos ženski centar ( FACEBOOK , INSTAGRAM)
IZ KRUGA – VOJVODINA ( FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Novosadski humanitarni centar ( FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM )
Grupa “IZAĐI” ( FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM )
Centar za pružanje emotivne podrske osobama u krizi i prevencija suicida “Srce” ( VEB STRANICA, INSTAGRAM, FACEBOOK )
Omladina Jazas Novi Sad (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Udruženje građana Patrija (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
EDIT centar (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Udruženje Crvena linija (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Pričajmo o tome (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Udruženje TAUS (FACEBOOK, VEB STRANICA)
Društvo psihologa Srbije (FACEBOOK, VEB STRANICA, INSTAGRAM)
Savez društava psihoterapeuta Srbije (PDF)
Ubuntu centar (FACEBOOK, INSTAGRAM) – nije besplatno, ali je pristupačno