Odgovornost tabloida u širenju homofobije
23. jula 2021.
Medijska slika LGBTQ+ osoba i dalje je, u velikoj meri, zasnovano na stereotipima i predrasudama, a tome doprinose i političari i političke partije. Samim tim, ne iznenađuju rezultati istraživanja o položaju LGBTQ+ mladih „Srušimo četiri zida” koji pokazuju homofobnu realnost sa kojom se LGBTQ+ mladi svakodnevno suočavaju.
Da pripadnici LGBTQ+ zajednice trpe velike pritiske pokazuje i to da u Čačku više od polovine mladih ne bi prihvatilo držanje istopolnih parova za ruke, dok 35% mladih iz Kraljeva ne podržava LGBTQ+ zajednicu, a trećina LGBTQ+ mladih u Vrnjačkoj Banji je doživelo nasilje zbog svoje seksualnosti. Zabrinjava podatak da je više od polovine ispitanika koji su doživeli nasilje, to nasilje doživelo više od 10 puta. Ispitanici kao najčešće mesto na kojem se dešava nasilje navode školu. Stoga, ne čudi podatak da se 51% mladih u Vrnjačkoj banji ne oseća bezbedno.
Pored medija, obrazovni sistem ima veliku ulogu u formiranju percepcije mladih. A stavovi onih koji su deo tog obrazovnog sistema o pripadnicima LGBTQ+ zajednice veoma se razlikuju zavisno od regije.
U Vranju oko 65% ispitanih nastavnika i nastavnica u srednjim školama smatra da je homoseksualnost poremećaj, da škola ne bi trebalo da bude inkluzivna kada je reč o pripadnicima LGBTQ+ zajednice, kao i da nastavnicima koji su deo LGBTQ+ zajednice nije mesto u školi. Sadruge strane, u Somboru oko 43% profesora smatra da LGBTQ+ zajednica treba da bude zastupljena kao tema u formalnom obrazovanju.
Mediji u velikoj meri formiraju našu percepciju društvene realnosti. Posledično, oni mogu da doprinesu izgradnji otvorenog i ravnopravnog društva, ali i širenju netrpeljivosti, govora mržnje i homofobije.
Kada je izveštavanje o Zakonu o istopolnim zajednicama u pitanju, mediji nisu ispunili svoju obrazovnu ulogu i objasnili građanima i građankama značaj usvajanja ovog zakona, te je samim tim došlo do nerazumevanja šta Zakon o istopolnim partnerstvima podrazumeva. Ovo potvrđuju i rezultat istraživanja „Srušimo četiri zida” u Čačku koji pokazuju da su mladi neinformisani u vezi sa predlogom Zakona o istopolnim partnerstvima.
Pored toga što ne ispunjavaju svoju ulogu u informisanju, pa čak i edukovanju javnosti, pojedini mediji svojim izveštavanjem doprinose stagmatizaciji LGBTQ+ zajednice. Nedavno, tabloid Informer je na svojoj naslovnici iskoristio pogrdan termin za pripadnike LGBTQ+ zajednice, čime je i direktno uvredio pripadnike LGBT zajednice. Način na koji je reč upotrebljena, u političkom kontekstu, donosi dodatnu negativnu konotaciju i stigmatizuje LGBT zajednicu. TV Happy, takođe, ima ulogu u širenju govora mržnje; gosti na ovoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom širili su govor mržnje bez ikakve reakcije voditelja ili Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ono što je zabrinjavajuće jeste da to nije prvi put da televizija Happy i tabloid Informer šire uvredljiv i diskriminišuć govor.
Treba podsetiti i da mediji imaju odgovornost kada prenose tuđ govor mržnje i da su oni tada odgovorni za širenje govora mržnje. Prema Kodeksu novinara, nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno određenje grupe, a novinar je dužan da se „suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja”. Mediji koji odluče da prenesu govor mržnje postaju saučesnici u njegovom širenju i trebalo bi da snose odgovornost za to.
Tabloidi neće preko noći početi da izveštavaju u skladu sa novinarskom etikom i poštovanjem ljudskih prava i zato je važno raditi na medijskoj pismenosti građana i građanki. Kada većina građana i građanki prepozna da je nešto diskriminacija, a ne objektivna informacija, i reaguje na to, biće to pritisak na (tabloidne) medije da izveštavaju u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: Stas Enso /Shutterstock